"О дубино богатства, мудрости и знања Божијег! Како су неистраживи његови судови и недокучиви његови путеви! Јер „ко је упознао Господњи ум, ко је његов саветник”?* Или: „Ко му је први нешто дао, па да треба да му врати?”* Јер све је од њега и преко њега и за њега. Њему нека је слава у сву вечност. Амин."
Посланица Римљанима 11: 33-36
Текст говори о божијој савршеној природи и карактеру, као једног Апсолута и Творца универзума. Астрономи релативно мало знају о васиони, свесни те невероватне комплексности и дизајна и диве јој се, свесни њене недокучивости. Тако и човек, као ограничено биће у сваком смислу, може тек мало, колико му се да, да спозна Господа Бога, који је врхунац метафизике. Многи научници и филозофи који су поставили темеље науке су знали и доказивали да Бог постоји и сведочили о Његовој величанствености. На пример Платон, Исак Њутн, Рене Декарт, Никола Коперник, Рене Декарт, Никола Тесла, Михајло Пупин, Вернер Хајзенберг, Луј Пастер (1822-1895), Грегор Мендел (1822-1884), Мајкл Фарадеј (1791-1867), Вилијем Келвин (1824-1907),Јозеф Листер (1827-1912), Блез Паскал (1623-1662), Јохан Кеплер (1571-1630), Роберт Бојл (1627-1691), Карл Лине (1707-1778), Вилијем Хершел (1738-1822), Јозеф Хенри (1797-1878), Џон Флеминг (1849-1945), Џорџ Стокс (1819-1903), Леонардо да Винчи (1452-1519), Вилијем Ремси (1852-1916), Бернард Риман (1826-1866),Рудолф Вирхоф (1821-1902), Џејмс Џул (1818-1889), Џејмс Максвел (1831-1879), Семјуел Морз (1791-1872), Жорж Кивије (1769-1832) и многи други.