Fandom

Razum Wiki

Jovan I. Deretić

72pages on
this wiki
Add New Page
Talk0 Share

Ad blocker interference detected!


Wikia is a free-to-use site that makes money from advertising. We have a modified experience for viewers using ad blockers

Wikia is not accessible if you’ve made further modifications. Remove the custom ad blocker rule(s) and the page will load as expected.

Одакле почети са постављањем контраарргумената и уређивањем ове гомиле глупости , незналице и неуког аутора, пуног болесне мржње према др. Јовану Деретићу? Докази следе ускоро!

Jovan I. Deretić je megalomanski pseudoistoričar i teoretičar zavere iz Srbije koji veruje da svi Indoevropljani (osim Albanaca) Srbi ili velikim delom Srbi i da je ova "činjenica" sakrivena u interesu Vatikana posle Berlinskog kongresa (1878). Zahvaljujući njegovim neumornim naporima u promovisanju svoje ideje, Deretić je postao sinonim sa neoromantičare (pogrdan termin za ljude koji žele da istorija savršeno odgovara njihovim potrebama.

Karijera Edit

Jovan I. Deretić i društvance su izmileli iz anonimnosti tokom haosa koji je pogodio Balkan tokom 1990-ih. Kolaps komunizma i raspad bivše Jugoslavije tokom 1990-ih postavili scenu za nacionalističke agitatore u svim državama naslednicama. Zbog negativnog iskustva sa Katoličkom crkvom u prošlosti (naročito tokom Drugog svetskog rata), neki Srbi su skloni da prihvate više ili manje lude teorije zavere koje uključuju Vatikan i papu.

Deretićevo obrazovanje je obavijeno velom tajne. On tvrdi da je studirao u Beogradu na Prirodno-matematičkom fakulteta, a zatim je 1963. napustio Jugoslaviju i otišao u Francusku. Prvo je studirao na Tehničkoj školi u Parizu, a zatim je studirao istoriju u Lionu za tri godine, nedovoljno da dobije zvanje doktora nauka, kako on voli da se predstavlja. Zatim se preselio u SAD, i tvrdi da je dobio doktorat prava u Čikagu. Konačno, tvrdi da je član Petrovske akademija nauka iz Sankt Petersburga (imajte na umu da ova akademija je osnovana 1991; Rusija ima svoju nacionalnu akademiju - Ruska akademija nauka; Petrovska akademija je isto kao i više kao nevladina organizacija koju svako može da osnuje). Znajući činjenicu da se Deretić usudio tvrditi da su čak i Rusi su pod uticajem Vatikana, to je čudno kako je stekao članstvo u "Akademija".

Deretić je izgradio svoju pseudoistoriju na radu Miloša Milojevića i Sime Lukina Lazića, čiji su radovi odbacili istoričari poput Ilariona Ruvarca još u 19. veku. Dok su Milojević i Lazić imali nešto skromnije stavove o srpskoj istoriji, Deretić smatra da je postojalo drevno srpsko carstvo koje je vladalo svetom (ili je bar imalo veliki uticaj na ranu istorije). On tvrdi da je prihvaćena savremena istorija koje se predaje u svetu rezultat vatikansko-austrijske zavere. Ta "zavera" je trebalo da natera Srbe da napuste proces nacionalnog oslobođenja i ujedinjenja, čime bi se Katolička crkva i Austrija lakše širili dalje na istok.

Deretić ima redovne nastupe na lokalnim televizijama, gde promoviše svoju "Zabranjenu istoriju Srba"

Deretićeva metodologija Edit

  • Pronađi toponim koji sadrži slova S ili Z, R i B ili V i kažu da je dobio ime po Srbima. Dakle, oni su tamo bili, obično kao vladari.
  • Pronađi toponim koji sadrži dva od gore nabrojanih slova i kaže da je dobio ime po Srbima (npr. Sarmati => Sarbati => Srbi). Dakle, oni su tamo bili, obično kao vladari.
  • Pronađite toponim koji pominje Venete, Tračane i Ilire, kažu da je dobio ime po Srbima (objašnjenje: Rimljani su Slovene nazivali Sloveni "Vendi", a Veneti su drevno pleme koje je živelo oko današnje venecije. Stoga Veneti su bili Srbi, ime Filistejci (tj. Palestinci) liči na Pelazgi, prethodnike/pretke antičkih Grka, tako da su ova dva naroda ista i naravno Srbi.
  • Ponavljanje laži. Na primer, Deretić tvrdi da su savremeni prevodi nekih antičkih i srednjovekovnih izvora (kao što su Naturalis historia Plinija Starijeg) nisu bili dostupni (čitaj: bili su sakriveni zbog tih "odvratnih" katolika), ne samo srpskom jeziku, već i na engleskom i francuskom. Stvarnost je: iako su neki drevni izvori zaista bili nedostupni, nije bilo zabrana prevođenja ni pre ni posle komunista. Usput, prvi engleski prevod Naturalis historia je uradio Filimon Holand početkom 17. veka.
  • Može se reći da Deretić svoju strategiju tokom obraćanja javnosti na Televiziskim programima, ali i pisanju knjiga bazira na tome da njega čitaju uglavnom ljudi koji nisu upućeni u detlje iz svetske i srpske istorije, koje on privuče bombastičnim naslovima poput ,,Tajna istorija...
  • Potom Deretić iznosi ideje o velikim civilizacijama koje su bile deo Srpskog carstva, što je hrana za napaćeni narod, a onda nabaca gomilu nepouzdanih podataka na gomilu, kako bi zadivio publiku svojim ,,znanjem...
  • Deretićeve ideje se mogu smatrati opasnim i u ravni sa idejama Adolfa Hitlera, jer je i Hitler poput Deretića porpagirao da je njegova nacija bila deo Arijevaca, viših naroda...
  • U obraćanju u emisiji Ćirilica kod Miroljuba Marića, Deretić je sam sebe opovrgao, rekavši da Vizantija  kao pojam postoji tek od XVI veka, a onda je rekao o borbi Mletaka i Viznatijaca pre XVI veka...
  • U verbalnom dulue sa Deretićem, treba pažljivo beležiti svaki podatako koji on iznosi i onda porveriti verodojstojnost istog, kao i proveriti navodne stručnjake koji podržavaju njegovu teoriju, i kontaktirati ih tokom emisije u kojoj Deretić gostuje, da sami kažu šta misle o Deretiću.Kao i kontaktriati ustanove, koej su Deretiću dale titulu, i proveriti verodostojnost te tvrdnje...

Deretić o istoriji Edit

  • Neolitska Vinčanska kultura je naravno srpska, a misteriozni simboli su slova "srbice", najstarijeg pisma na svetu. Deset zapovesti su napisane srbicom, jer Jevreji nisu imali svoju pismo. Srbica je takođe "pronađen" u drevnom Egiptu.
  • Svi Sloveni (i većina belih ljudi) su Srbi, a ne obrnuto. Rusi su srpsko pleme, jer ogromne stepe Rusije i Ukrajine nisu mogle da proizvedu velike kulture što je Kijevska Rusija. Takođe, pravo ime Ivan Groznog na krštenju je bilo Jovan. Rusi, koji su bili obični seljaci dok su Srbi bili elitni ratnici, morali su da sakriju ovu sramotnu "činjenicu", pa su smislili da je Majka Rusija postojbina Slovena, a na Balkan.
  • Rumuni i grof Drakula su bili Srbi.
  • Svastika je stari srpski simbol, a Nemci su samo 70% srpskog porekla. Nejasno je da li je Hitler spada u onih 30%.
  • Srbi su se sa Balkana širili do Indije u uzastopnim invazijama koje su vodili vojskovođe Nino Belov, Serbo Makeridov, Aleksandar Veliki i Seleuk.
  • Devica Marija mora da je bila Srpkinja, jer je Marija očigledni srpsko ime. Osim toga, hrišćanstvo je kopija stare srpske paganske religije. Isus proveo svoju mladost među Srbima na Balkanu, pre nego što se vratio u Judeju da propoveda. Takođe, aramejski, semitski jezik koji je Isus govorio, bio je drugo ime za srpski.
  • Rimsko carstvo, uprkos svoj svojoj vojnoj slavi, nije moglo da pokori Srbe na Balkanu. Umesto toga, oni su ih angažovali kao plaćenice da brane dunavsku granicu od drugih Srba. Takođe, nije Velika seoba naroda se nije dogodila - rimski carevi (Treba li da ponovim da su i oni srpskog porekla, takođe), su jednostavno kolonizovali varvarske Srbe izvan carstva u carstvo.
  • Srpski veliki župan Stefan Nemanja (vladao 1166-1196) je praunuk rimskog cara Licinija (živeo od oko 263. do 325). To bi znači da su Nemanjini preci živeli nekoliko vekova.

Istorija o Deretiću Edit

Tumbleweed.gif

Prihvatanje Deretićevih ideja Edit

Deretić je shvaćen ozbiljno samo kod neobrazovanih laika i tinejdžera koji se stide istorije sopstvnog naroda. Niko dovoljno inteligentan u Srbiji (SANU - Nacionalna akademija nauka, univerziteta i Ministarstvo prosvete) nikada nije podržao Deretića. Radivoje Radić, profesor na Odeljenju za istoriju Filozofskog fakulteta je napisao knjigu Srbi pre Adama i posle Njega, Istorija jedne zloupotrebe: Slovo protiv novoromantičara.

Deretićeva logika i psihološki učinak na neobrazovane narodne maseEdit

Rad Jovana I. Deretića bazira se na vrlo jednostavnom principu, on u svojim nastupima iznosi gomilu podataka koje teško da ko ko nije završio istorju može da proveri. Deretić kao ciljnu grupu svojih izlaganja bira široke, neobrazovane slojeve srpskog naroda koji se osećaju pogodjeni tranzicijom i optužbama sa Zapada. Pri tom on može i da laže za podatke, jer publika kojoj se obraća na televiziji ne može da proveri te podatke i nije upućena u materiju. Druga stvar kod Deretićevog nastupa je ta da je on poput mnogih javnih ličnosti iskoristio haotično stanje u državi i psihološko-emotivno stanje kod srpskog naroda kojima je nacionalni ponos poljuljan da bi izgradio svoju popularnost. Treći zaključak je da Deretić se vodi vrlo jednostavnim psihološkim trikom u kom on širokim narodnim masama (čiji je nacionalni ego opao posle ratova 90-tih) plasira priču u kojima on Srbe prikazuje daleko većim i bitnijim nego što oni jesu i time podhranjuje bes i ego naroda, koji usled raznih političkih pritisaka i nametanja krivice sa strane prosto nalazi nekakvu vrstu ventila i odbrambenog mehanizma od realnosti koja mu ne odgovara. Prosto rečeno Deretić govori narodu ono što oni žele da čuju i što bi voleli da je bilo, a zapravo nije bilo tako. Iz tog razloga Deretić spada u već pozamašni broj ljudi koji se bave istorijom i koji se ne vode osnovnim pravilom istorije ,,Da se dogadjaji prikažu onakvi kakvi su bili iz izvora ljudi koji su svedočili o dogadjajima, već istoriju prikazuje onako ,,kako se dopada narodu i kako bi svako želeo da čuje o sebi... Deretićeva izlaganja su u tome jako opasna, jer ako se vodimo principo da je istorija ,,učiteljica života i da se kroz uočavanje grešaka počinjenih u prošlosti kao i ispravnih postupaka može ostvariti to da se greške izbegnu u sadašnjosti, a pravilni postupci ponove, onda Deretićeve zablude dovode Srbe u mogućnost da ne prihvatanjem da uoče greške i pravilne postupke ponove iste te greške zbog potrebe da istoriju prikažu romantičnom, a ne realnom.

Politički angažman Edit

Deretić smatra sebe žestokim pravoslavce, čak i o nnakon svojih bogohulnim stavovma o tačnosti Biblije.

Deretić je učestvovao u političkom životu u Srbiji, ali bez značajnijeg uspeha. Bio je jedno vreme poslanik Stranske srpskog jedinstva u Narodnoj skupŠtini. 2011. godine je osnovao NVO Slobodna Srbiju. Ideologija pokreta su: evroskepticizam, anti-globalizacija, društveni konzervativizam i pristupanje Srbije budućoj Evroazijskoj uniji.

Vidi još Edit

Also on Fandom

Random Wiki