FANDOM


Kosovski boj ili Kosovska bitka je bitka iz Srednjeg veka izmedju kneza Lazara i Moravske Srbije i Otomanske carevine Murata I.

O Kosovskom boju se jako malo zna o tome ko je gde bio i šta se kog minuta dešavalo i šta je ko rekao i kad, jer u to vreme nije postojalo pisanih dokaza.Sa sigurnošću se zna da su poginuli knez Lazar, sultan Murat, Muratov sin Jakub i (navodno) Miloš Obilić, kao i veći deo srpske vlastele, a da su bitku preživeli Bajazit, Vuk Branković i Vlatko Vuković. Zna se da su Turci posle bitke uveli pravilo da svaki posetilac pred sultana stoji sa dva stražara koji mu drži ruke, što navodi da je neko od posetilaca ubio sultana. Zna se da je sultan Murat imao 4 sina, i da su dva ostala u Jedrenu, što implicira da je posle bitke Bajazit otišao da pobije preostala dva brata da bi postao sultan. Zna se i da je Murat rodjen 1329, a Lazar 1331-ve i da su obojica u ono vreme bila jako stari, što je i uticalo na njivoo učešće u bitci. Zna se da je Bajazit posle bitke postao sultan, da je Lazareva žena Milica dala kao taoce i u miraz Bajazitu sina Stefana i ćerku Oliveru, da je plaćala danak i da su Stefanovi vojnici učestvovali na strani Bajazita u bitkama kod Rovina, Nikopolisa i Ankare. Mnogi srpski nacionalisti i nacionalistički istoričari kao i pseudo istoričari, tvrde da su Srbi pobedili u boju na Kosovu, a najdalji u tome je Jovan I Deretić, koji tvrdi da su Srbi sa oklopnom konjicom probili tri puta bojniju tursku vojsku i ubili Murata, a da je Bajazit ubio Lazara kad se ovaj pričestio u crkvi. Ovu tvrdnju izneo je i Vojin Ćetković u ulozi pukovnika Vranića 2011-te godine u seriji Moj rodjak sa sela, navodeći priču o srpskom jurišu u formaciji klin, po kojoj ispada da su Turci prilikom srpskog juriša konjice samo stajali nepomično i čekali da ih Srbi pregaze, iako su imali tri puta brojniju vojsku i spahijsku konjicu i aknidžije lako odevene i brže pokretne i pešadiju s kojom su mogi da uzvrate. Vranić navodi da su Srbi tada bili kao tenk, zaboprvaljajući da je konj živo biće, sa nogama, a da je tenk mašina sa gusenicama, i da se opterećen konj teže kreće od konja sa manje tereta . Medjutim ako se uzmu u obzir podatci iz vojnog muzeja na Kalemegdanu da je turska vojska bila tri puta brojnija i da su njihovi janjičari bili dobro uvežbani da predju iz napada u odbranu i obrnuto, teško je zamisliti da je teško oklopna konjica koja je mogla samo u napad i brzo se zamarala zbog opterećenosti konja tolikim čelikom da parira tri puta brojnijoj, lako odevenoj i pokretljivijoj turksoj vojsci, koji su uz jaku spahijsku konjicu imali i laku konjicu akindžije (čiji su konji nosili manji teret), obučene da napadaju bok neprijatelja. Zamislite da neka osoba sa nekoliko tona teškog čelika na konju koje je živo biće može da se kreće brže od nekoga lakog odevenog i pokretljivijeg. Kao jedna komparacija može se uzeti primer iz Cerske bitke gde se kao uspeh srpske vojske navodi da je srpski vojnik od opreme imao samo torbu, dok je austrijski vojnik bio opterećen sa pet kila opreme, a ako se uzme u obzir da je oklop teži od 5 kg dobije se slika koliko je srpskoj vojsci opterećenoj čelikom na sebi bilo teže da se kreće od lako odevenih i brojnijih Turaka. Takodje mnogi ne uzimaju u obzir prednost turske zakrivljene sablje, u odnosu na sprski teški pravi mač, o čemu svedoče mnogi pronadjeni polomljeni mačevi iz tog doba. Kao izvore nacionalisti navode nekakve hronike i letopsice za koje niko nije čuo i koje niko ne može da potvrdi, i koji nisu ni videli boj i pisali su iz druge ruke. Navodi se i pismo Vlatka Vukovića, koji je vrlo verovatno lagao, kao i zvonjenje zvona na katedrali Notr Dam, za koje nema dokaza. Takodje se zanemaruje da je postojala mogućnost da je neko od učesnika bitke preživeo i doneo vest o toku i ishodu bitke i više se ide na opciju kopanja po arhivima iz tog doba, i traženju hronika, koje su sigurno napisane na staroarapskom, grčkom ili latinskom koje malo ko može da čita.

Bitka je pretvorena u centralni mit srpskog eposa, jer je posle bitke usledilo polako padanje pod tursko ropstvo. Bitka je oživljena 90'tih uoči 600 godišnjice, kada je i snimljen film. Od tad bitka je postala opsesija nacionalista širom Srbije i dalje koji teže da dokažu da su Srbi pobedili Turke.